„Како да изрекнем Силе Господње, ја, мутави?“

Љубави, Ти Си Страшнија од Лава Који Риче! Рече:
Чедо, прими Моје Тело и Крв, и дај Ми своје срце!
У Вече: Нека Полете Дубине и Сурвају Се Висине!

Крилат маслачак корака лака у Златној Зори буктећег Зрака
У Твојој Руци снива нежно: врела чела ко Сунце Снежно
Од Црног Вина Исона: пијана је Васиона!

Ти Си Океан Што Блиста: Муња од Злата Чиста: Срце
Надсветлосног Примрака: Цар и Олтар: Јагње и Свештеник,
Жртва и Жртвеник: Љубави Дар и свих ликова Лик.

А ми смо Твоја Невеста: Огњена Дева Коју Ти Спева,
Згромљеног Срца од Твојег Бесконачног Пољупца.
У Теби поново рођени: горимо Изнад Вечности.

Створени смо ни из чега. Пали смо ни због чега.
Спасени смо због свих и свега. О Луда Љубави!
Твојим Целовом исцељени: од мртваца постасмо богови!

О Несагорива Купино! Нек пламтећи тонемо: у Твој Загрљај
Као из Понора у Понор: нек премиремо: летећи из Раја у Рај:
О Нова Песмо: богови јесмо: и пићемо и бићемо Ново Вино!

Клицаћемо и уздисаћемо: из Славе у Славу и из Сјаја у Сјај:
На Лествицама Љубави Које немају ни почетак ни крај: Реци
Да стварамо нове светове: као цветове: Безброј Пољубаца нам Дај!

Речи! Ти Си Страшнија од Лава Који Риче! Рече:
Чедо, прими Моје Тело и Крв, и дај Ми своје срце!
Нека Полете Дубине и Сурвају Се Висине: у Наш Загрљај!

На Дан Светог Кирила и Методија
У Београду, 2022. године