Za pol neba Bližina poezije in dajmoničnega erosa ni stvar »sive teorije«. Platonska erotologija ni bistveno opredelila le mišljenja, ampak tudi evropsko književnost: spomnimo se le na Danteja, kako opeva amor, ki giblje "sonce in druge
Oditi Oditi,da se rodiš nanovo, na novemotoku, stran od vnaprejšnje naklonjenosti,sosedovih ugibanj,povodcev, ki te družijo s sencami,da si en sam in cel. Stran od vonja opranega perila,ki ga topli veter nosipo oplojenih gredah,stran od potoka,ki riše isto strugo,ki
Anđele moj mili, reci kamo me put vodi. Za ruku sad uzmi me, u nebo uznesi me. Anđele moj, pokaži mi predjele kojima ćemo prolaziti, mora neobične boje, stijene kojima se Mojsije na Sinaj penjao,
„ I bi svjetlost „[1], reče Jara. Na stolu je stajala posudica s mirisnim štapićima uronjenim u tekućinu. I ona ih okrene tako da su sada svježe natopljeni širili miris sandalovine. I dok je sjedala
12Ce qui m'a mis au monde et qui m'en chassera n'intervient qu'aux heures où je suis trop faible pour lui résister. Vieille personne quand je suis né. Jeune inconnue quand je mourrai.La seule et même
12 – 16, 91-97 Kar me je spravilo na svet in me bo z njega odpodilo, se vmeša le takrat, ko sem prešibak, da bi se mu upiral. Starka, ko sem se rodil. Mlada neznanka, ko
Sigbjørn ObstfelderJEG SER Jeg ser på den hvide himmel,jeg ser på de gråblå skyer,jeg ser på den blodige sol. Dette er altså verden.Dette er altså klodernes hjem. En regndråbe! Jeg ser på de høie huse,jeg
