Iskanje dobrega terorja. O Slavoju Žižku

Jörg Lau

Zadnjih nekaj let uživa slovenski filozof Slavoj Žižek na mednarodnem akademskem prizorišču in na kulturnih straneh časopisov vedno večjo, že skorajda neverjetno slavo. To je osupljivo, saj goji temen, žargonsko obremenjen slog, ki pa bržkone v širokih krogih tako imenovanih kulturoloških študij[2] velja za znamenje miselne tehtnosti. Jacques Lacan je Žižkov malik. Njegova terminologija ima v Žižkovih delih funkcijo mantre, s katero avtor vedno znova zaklinja »praznino užitka«, »nemogočo-nedosegljivo substanco užitka«, »temeljno praznino, okrog katere kroži...

Savremena psihoanaliza i tragičko iskustvo subjekta samosvesti

Petar Jevremović

Objekat je korelat želje. Želja je (eks-statička) refleksija manjka. Istog onog za biće samosvesnog subjekta bitnog (slobodno možemo reći, konstitutivnog) manjka. Manjka samog bića. Dinamika želje je dinamika bića određenog iskustvom sopstvene konačnosti, tj. iskustvom manjka. Zapravo, iskustvom ontološke nedostatnosti (tj. smrtnosti) sopstvenog bića. Bića koje želi.[1] Upravo tome su, kao što znamo, bile posvećene, možda najuzbudljivije, stranice Hegelove Fenomenologije duha.[2] Njegova osnovna poruka je jasna: želi li neko, zbilja, ozbiljno da postavi pitanje...

Ishodišta i putevi savremene psihoanalize

Petar Jevremović

Psihoanaliza je stvar iskustva, uvek konkretnog iskustva, iskustva nekog uvek konkretnog subjekta. Pomenuto se iskustvo – iskustvo teorije, kao i iskustvo prakse, analitičke prakse – neminovno sudara sa paradoksom. Putevi visoke spekulacije (ili, drugim rečima, sam hod filozofske refleksije)[1] prepliću se sa sferom konkretnog, preverbalnog, infantilnog, fantazmatskog, prelingvističkog i protolingvističkog. Telesnog. U igri je, svakako, mišljenje (sekundarni proces), no u igri je i ono nemislivo. Iracionalno, potencijalno ludo (tj. primarni proces). Jednom rečju...