Poetika pustinje

Dionisije D. A. Nikolić

Pustinja nikada nije mlaka. Ona je ili studena, noću, ili vrela, danju. Time ona izobražava ono stanje u kojem duša treba da bude da bi se istinski molila, strast bez koje nema pravog poznanja, ili pravog puta ka njemu: put neobičnosti  koji vodi u Palatu Mudrosti: suprotno od svake neslane i bljutave ravnodušnosti. Pustinja je i jedan od najboljih podsetnika duši o neophodnosti molitve, i ona to čini sopstvenom ne uvek i ne lako čujnom molitvom u kojoj je neprestano, proiznoseći uzdahe i tuženja sve tvari koja očekuje izbavljenje od sinova ljudskih, i...