Sajber-estetika u romanu “Šlem užasa” Viktora Peljevina

Ilija Gajević

Polusloženica “sajber-stvarnost” djeluje kao oksimoron zato što ono što podrazumijevamo pod stvarnosti ne bi trebalo da ostavlja prostor za kompromis pri određivanju svojih granica. Ipak, čini se da je sajber-stvarnost upravo zauzela svojevrstan položaj između fikcije i stvarnosti, što je, usudićemo se reći, uslovilo bezmalo najveću promjenu u doživljaju svijeta u istoriji čovječanstva. U žiži postmodernizma nalazi se razgrađivanje autoritativnih, strogih kategorija i dihotomija, a upliv sajber-stvarnosti na naš svakodnevni život svakako da argumente postmodernista čini još snažnijim i nudi im potporu u...

Šta znači biti monah?

Romilo Knežević

”Biti monah”, pisao je Džejms Džojs, ”tek je polovina onoga što znači biti umetnik.” Pod pojmom umetnika Džojs je imao na umu ne samo bavljenje umetnošću, već renesansno shvatanje čoveka kao stvaralačkog bića. Sveti Oci definišu ikonu Božiju u čoveku kao moć apsolutnog samoodredjenja – kao moć stvaranja radikalno novog sveta. Moć da se stvara novi svet možda je najočiglednija u umetnosti. Stoga, u bilo kom polju da se pojavljuje, stvaralačka moć se obično naziva umetničkom. Ikona Božija u čoveku je umetnička ikona. Premda svaki čovek nema dar za posebnu granu umetnosti, svaki čovek je...

Kada sam poludeo

Romilo Knežević

Kada sam poludeo ili Pohvala potpuno beznačajnom trenutku1. kada sam poludeosve je krenulo na boljerešio sam hroničannedostatak vremenasada sam ga imao na pretekpravi život je napokonmogao da počne    kratko vremeosnovni uzrok ludilaeto to mi se dogodilo kadastrune u meni više nisu mogleda podnose da mislim kako jenešto obavezno neophodno uraditiupravo u odredjeno vreme koliko je običnopotrebno da bi se popila kafaza koliko vremena šoljicu kafepopije normalan čovek eto ta...

Theatrum mundi

Aleksandr Černoglazov

Prevod: Pavle Rak             The world’s a stage and all the men and women are merely players… Ceo svet je scena, a ljudi koji ga naseljavaju nisu drugo do glumci… Na šta li se ovde žali šekspirovski Žak-melanholičar? Je li loše biti glumac? Ma ne – Šekspir se i sam u toj ulozi osećao kao riba u vodi, a sada, kada je svet postao prizor, biti idol publike je doista zavidna sudbina. Žak, naravno, ima u vidu nešto drugo – on govori o zabludi koju dele ljudi misleći da su slobodni, da ostvaruju svoje želje, a u stvari „samo“ ispunjavaju unapred određenu ulogu. Izgleda im da je njihov život...